U okviru projekta POPENVIROS objavljen je novi naučni rad u časopisu International Journal of Biometeorology (Springer). Studija predstavlja najobuhvatniju procenu do sada o vezi između dnevne ambijentalne temperature i ukupne smrtnosti u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini u periodu 2000–2020.
Koristeći distribuirane nelinearne modele sa odloženim efektima, autori su analizirali kako i ekstremne i neekstremne temperature utiču na rizik od smrtnosti. Rezultati pokazuju snažno nelinearan i asimetričan odnos temperature i mortaliteta, pri čemu umerena hladnoća predstavlja glavni doprinos temperaturi‑povezanoj smrtnosti.
Ključni nalazi
- Smrtnost povezana sa hladnoćom znatno premašuje smrtnost povezanu sa toplotom, čineći 9,8% svih smrtnih slučajeva.
- Najveći teret potiče od umereno hladnih temperatura (0–10 °C), dok ekstremna hladnoća i ekstremna toplota imaju relativno mali doprinos.
- Efekti toplote su kratkotrajni i u skladu sa fenomenom „pomerenih smrti“, dok su efekti hladnoće odloženi i dugotrajni, često prisutni i nekoliko nedelja.
- Većina smrti povezanih sa temperaturom dešava se van ekstremnih događaja, što ukazuje na značaj svakodnevnih zimskih uslova.
Javnozdravstveni značaj
Rezultati pokazuju da javnozdravstvene strategije koje se fokusiraju isključivo na retke ekstremne temperature ne obuhvataju najveći deo stvarnog tereta. U umerenim kontinentalnim klimama Centralne i Jugoistočne Evrope, politike klimatske adaptacije treba da daju prioritet kontinuiranom upravljanju rizicima tokom zime, kao i unapređenju kvaliteta stanovanja i otpornosti sistema grejanja.
🔗 Pristup celom radu: https://link.springer.com/article/10.1007/s00484-026-03295-1
Citiraj ovaj rad: Marinković, I. Temperature–mortality associations and attributable burden in Vojvodina, Serbia, 2000–2020. Int J Biometeorol 70, 232 (2026). https://doi.org/10.1007/s00484-026-03295-1
